Bonavia

Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao u muzici što je činio Hendriks. Bonavia je knjiga kojoj možete da se vraćate više puta. Gorčin Stojanović Majstor pripovedanja, Velikić je predstavio ono što mnogi bezuspešno pokušavaju, ništavilo. Njegovi junaci vape da se spasu, oni stvaraju priču, stvaraju tragediju ne bi li još malo bili živi. Drama postaje jedina stvar koja pokreće emociju, kroz koju živimo. Međutim, drama Velikićevih junaka doživljava svoj smiraj i nužno svoju smrt kad svi urone u vodu koju su talasali ili kad zaborave „da iz svake smrtovnice pročitaju pređeni život“. Vesna Radman, B92 O političkim previranjima, ratu i svemu što je uslijedilo Dragan Velikić u romanu Bonavia piše oštro, ne ostavljajući mjesta sumnji u svoje stavove prema događajima iz tog, ali i današnjeg vremena. Aleksandra Dimitrijević, Booksa.hr Bonaviaje vrsno autobiografsko štivo krajnje lično, ali u isti mah i arhetipsko — takoreći poklon konzumatorima Velikićevih romana — ogoljenošću i neporecivošću istine, potkrepljene mnogobrojnim faktima, gotovo ledi krv u žilama. Dragana Beleslijin Proleće 2012. bilo je u znaku Dragana Velikića i njegovog romana Bonavia, rekao bih i najboljeg u njegovom već pozamašnom opusu. Ovaj je beogradski Puležan (ili obrnuto) u svom devetom romanu na impresivan način i apsolutno kontrolišući svaki aspekt romaneskne građe ispričao uzbudljivu ahasversku srednjoevropsku priču dunavsko-mediteranske transverzale, pri tome s jakim, nikada direktnijim autobiografskim konotacijama. Teofil Pančić